od Admin u 07-08-2018 u Putovanja
Nesnosna avgustovska žega naterala nas je da bar na trenutak pobegnemo iz Beograda. Odlučili smo da proverimo zašto je Vila Majur prava destinacija za romantičan vikend.
Vila Majur se nalazi na krajnjem severu Vojvodine, u Kelebiji, nedaleko od Subotice, u blizini graničnog prelaza Kelebija -Tompa.
U stoletnom šumarku, ušuškana u dubokoj hladovini, Vila Majur je pravo osveženje i zaista idealno mesto za romantičan vikend.
Dočekalo nas je ljubazno osoblje i udoban apartman koji se sastoji od dnevnog boravka u kome je mini bar, televizor, klima uređaj, divna terasa sa dve ležaljke sa pogledom na šumu i spavaća soba sa udobnim bračnim krevetom.
Pošto je napolju bilo 33° C, odlučili smo da prvo isprobamo bazen. Bazen je dužine 9m i širine 5m. Početni deo je dubok samo pola metra, a najveća dubina je 1,8m. Voda je bila čista i vrlo prijatna, a s obzirom da bazen mogu da koriste samo gosti hotela, mogli smo na miru da plivamo i da se opustimo. Pored bazena se nalazi i omanja terasa sa ležaljkama, idealna za kratko sunčanje na vojvođanskom suncu. Prijala nam je ugodna tišina i cvrkut ptica.
Kupanje, sunčanje i čist vazduh učinili su svoje. Bilo je krajnje vreme da posetimo restoran Majur.
Smestili smo se na potpuno pokrivenu terasu restorana Majur i zadubili se u jelovnik uz odličnu domaću rakiju od kajsije. Kada restoran nudi toliko nacionalnih i internacionalnih specijaliteta, nije lako izabrati.
Odlučili smo se za specijalitet kuće Kotlić Majur, koji se služi uz testo sa sirom. Nisu nam otkrili tajni recept, ali smo i pored toga uživali u svakom zalogaju ovog bačkog specijaliteta.
Iz restorana smo posmatrali divnu borovu šumu, a za trenutak je tišinu prekinuo neobičan i skoro zaboravljen zvuk kočija i topot konjskih kopita. Nasmejana lica putnika bila su nam preporuka, te smo na recepciji zakazali vožnju kočijom za sledeće jutro.
Duboka hladovina je mamila, te smo krenuli u šetnju šumarkom, koji je prošaran stazama i klupama. U jednom delu su teniski tereni, a nedaleko od njih i jezerce, idealno za one koji uživaju u pecanju.
Mi nismo pecali, već smo uživali u jednoj pačijoj priči i posmatrali ponosnu mamu kako, uz podršku čitavog jata, vodi svoje pačiće na kupanje.
Za večeru smo izabrali Majur šniclu, koja je u osnovi pohovana svinjska šnicla sa kiselim krastavcima, a uz odlično vino sa peska iz vinarije nedaleko od hotela Vila Majur, „zalogaji stvarno klize“.
Sledećeg jutra nakon obilnog doručka, koji se servira samo za goste hotela, natenane smo popili kafu i sačekali dolazak kočije u koju je upregnut par, kako nam se učinilo, „zaljubljenih“ Lipicanera sa obližnje Ergele Kelebija.
Zazveketaše kopita i poletesmo ka Subotičkoj peščari na jednosatnu romantičnu vožnju. Subotička peščara je, posle Deliblatske peščare, druga po veličini peščara u Srbiji. Uz Tavankutsku i Horgošku čini celinu koja se zove Subotičko-horgoška peščara. Nekada davno nataložile reke pesak i mulj alpskih i karpatskih glečera, koji su se otapali, a vetar ga proširio. Peska koliko hoćeš...a mora nigde na vidiku.
Ali nije nam ni zafalilo, jer su se pred nama nizali prelepi krajolici, voćnjaci i gusta šuma. Ostadoše za nama ulice Zvezdana, Dugina, Tiha, Sunčana, Bagremova, Hrastova, Cvetna. Zalajaše za nama svi psi čuvari. Upeklo sunce, ali na sreću, šuma, posađenih još u 18 veku, ima na pretek, da nas bar malo zaklone.
Iz šume izbismo do jezera Majdan, poznatog subotičkog izletišta i omiljenog kupališta, a onda polako krenusmo nazad, ali ne istim putem.
Prođosmo pored ergele Kelebija; prostrane vežbaonice, mnoštvo štala, užurbani i vredni ljudi, prostrani pašnjaci, ostaju za nama.
A tu nam se razbi i iluzija o našem zaljubljenom paru, jer se ždrebica oglasi vrlo jasno, pozdravivši prelepog Lipicanera pored kojeg smo prošli. Ko zna, ponadasmo se, možda je samo koketirala.
Pred nama se pružila ona prava vojvođanska širina. Prži sunce, oko nas ravnica, čini ti se nikad kraja.
A onda se pred nama ukaza šumarak u kome se krije Vila Majur. Prava oaza usred magične ravnice.
Proletelo vreme, puni utisaka, uljuljkani i potpuno opušteni, stigosmo do ružičaste vile, nalik dvorcu.
Do sledećeg puta. Možda, kada padne prvi sneg...
