OPŠTINA PLUŽINE

81435 PLUŽINE

PLUŽINE BB

tel:  00382 40 271 103  kabinet predsednika

tel:  00382 40 271 102  glavni administrator

fax:  00382 40 271 111
opstinapluzine@t-com.me
www.pluzine.me

MIJUŠKO BAJAGIĆ  predesdnik opštine

Општина Плужине је по величини простора седма општина у Црној Гори. Општина се налази на сјеверо-западу Црне Горе, уз границу Босне и Херцеговине. Историјски, она је старохерцеговачки крај и налази се у централним дјеловима Старе Херцеговине. Црној Гори је прикључена послије Берлинског конгреса 1878. године. Општина има јасне природне границе. Најчешће су то планински гребени, а само према сјеверо-истоку је то ријека Тара.

Ријеке Пива, Тара и Комарница усјекле су величанствене кањоне на малом простору који се дижу изнад њихових корита. Јединствени кањон Таре је други по дубини кањон у свијету, послије кањона Колорадо у Америци. Итградњом Хидроелектране "Пива" потопљен је највећи дио кањона Пиве и Комарнице. Ријеку Пиву која је својим читавим током текла кроз територију Општине, преградила је 1975. године бетонска лучна брана висока 220м, а вјештачко Пивско језеро дуго 42км, потопило је највећи дио кањона Пиве и Комарнице и подијелило територију Општине на два дијела. Изградњом Хидроелектране "Пива" потопљено је првобитно насеље Плужине, тадашњи општински центар. Садашњи, нови општински центар изграђен је непосредно уз акумулацију ХЕ "Пива". Шуме, планински пашњаци, љепоте Дурмитора, Маглића, Волујака и других планина, ледничка језера: Трновачко, Стабањска, Велико и Мало Шкрчко су изузетне природне љепоте за посјету и развој туризма. Најважнија сабраћајница која пролази средином територије Општине је магистрални пут Подгорица-Сарајево.

Историјски, простор Пиве настањен је још у праисторијско доба. Археолошким истраживањима у пећини Одмут откривено је осам културних слојева и велике количине угљена, пепела и ватришта, угланчаног камена и посуђа од иловаче. Пронађени су и предмети од кости и јеленских рогова са добро очуваним траговима умјетничког обликовања. Простор Црне Горе прије нове ере, а тиме и простор Пиве насељавали су Илири. Препознатљиви су остаци Илирске културе у облику камених хумки и гомила. Падом илирског краљевства и колонизацијим Илирије од стране Римљана наступа период римске доминације на овим просторима све до доласка Словена. Присуство Римљана на овим просторима потврђују предања, топоними и остаци развалина и многобројних старих гробаља-стећака. По формирању средњовјековних српских држава од X до половине XV вијека Пива је припадала Зети, Рашкој, Захумљу и босанској држави, односно Немањичкој држави или држави Алтомановића и Косача. Касније је припадала Херцеговини и ту припадност је имала током 400 година све до Берлинског конгреса. Пива је под турску власт пала 1476. године. Под турском влашћу Пива је добила статус влашке нахије. Oд 1573 до 1586. године Пивски манастир. Подигао га је митрополит Саватије Соколовић уз подршку великог турског везира Мехмед-паше Соколовића. По богатству фресака, књига, записа и реликвија, умјетничком, историјском и културном значају манастир Пива је један од најзначајнијих средњовјековних храмова на ширем подручју.